(17. фебруар 1949, Вајска – 4. септембар 2016, Сремска Каменица)
Звонко Ивезић био је југословенски и српски фудбалер, тренер и спортски функционер, једна од истакнутих личности Фудбалског клуба Војводина у другој половини 20. века, као и некадашњи генерални секретар клуба.
Рођен је у Вајској, а фудбалски пут започео је у млађим категоријама Војводине, где је прошао комплетну омладинску школу клуба. За први тим дебитовао је као веома млад играч, у генерацији која је у сезони 1965/66 освојила прву шампионску титулу у историји клуба. За црвено-беле је наступао од 1966. до 1976. године, током којих је одиграо 220 званичних утакмица и постигао 60 голова, а укупно у свим такмичењима забележио је више од 450 наступа.
Играо је углавном на позицији нападача и везног играча, а одликовали су га лак корак, добар преглед игре и изузетно прецизан ударац. Још из омладинских дана чинио је запажен тандем са Пером Никезићем, што је додатно обележило његов стил и улогу у екипи.
Након одласка из Новог Сада, каријеру је наставио у Француској, где је од 1976. до 1982. године наступао за Сошо, за који је одиграо 183 утакмице и постигао 53 гола, а у једном периоду носио је и капитенску траку. Потом је играо и за Расинг Париз, где је на 33 утакмице постигао четири гола, након чега је завршио играчку каријеру.
Ивезић је био и репрезентативац Југославије. За државни тим одиграо је четири утакмице и постигао два гола, а репрезентативни деби забележио је 31. маја 1975. године у пријатељском сусрету против Холандије у Београду. Последњи наступ у националном дресу имао је 29. септембра 1976. године против Италије у Риму.
По завршетку играчке каријере, остао је везан за Војводину, где је 1986. године обављао функцију генералног секретара клуба, у једном од најтежих периода, када се екипа борила за опстанак у Првој лиги тадашње Југославије. Касније се посветио тренерском позиву и водио више клубова у Србији, међу којима су Бечеј, Младост из Бачког Јарка, Врбас, Инђија, Шајкаш из Ковиља, ЧСК, као и Рудар из Угљевика, где је оставио најдубљи тренерски траг у сезони 2004/05.
Последње године живота провео је у Баноштору, а преминуо је 4. септембра 2016. године у приватној болници у Сремској Каменици, у 67. години живота. Сахрањен је у Футогу. Звонко Ивезић остао је упамћен као тих, достојанствен и посвећен човек клуба, који је Војводини служио и на терену и ван њега.






