ЗОРАН „ЏИМИ” МАРИЋ
(21. фебруар 1960, Бока)
Зоран „Џими” Марић је бивши југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер, један од препознатљивих играча Војводине осамдесетих година, репрезентативац „велике“ Југославије и фудбалер који је оставио траг и у шпанској Ла Лиги, наступајући за Селту из Вига, а потом и за Компостелу.
Иако је рођен у Боки у фебруару 1960. године, детињство и одрастање везани су му за Нови Сад, где се породица преселила када је имао две године. Одрастао је на Детелинари, у крају у којем је фудбал био свакодневица, а прве организоване кораке направио је већ као осмогодишњак у РФК Нови Сад. У клубу су га тренирали, између осталих, Шуле Болесников и Крца Милутиновић, а кроз омладинске селекције пролазио је у генерацији која је рано показивала потенцијал.
У дресу Новог Сада провео је комплетан омладински стаж и стигао до сениорског тима, а посебан печат оставио је као део екипе која је 1978. године освојила Омладински куп Југославије, савладавши у финалу Динамо из Загреба. За први тим Новог Сада дебитовао је са 18 година, у времену када су у клубу важне улоге имали легендарни Хуго Рушевљанин и тренер Ференц Арок.
Године 1979. прелази у Војводину, где је у почетку пролазио период адаптације, али је убрзо постао важан део тима у изазовном периоду борбе за опстанак и смене генерација. У црвено-белом дресу наступао је од 1979. до 1987. године, најчешће као десно крило или десна полутка, а у првенственим утакмицама забележио је преко 200 наступа и више десетина голова. Његов стил игре обележавали су брзина, директност, прецизан ударац и изражена офанзивна улога на боку.
Добре партије у Војводини донеле су му и позив у репрезентацију Југославије. Деби је имао 30. марта 1983. године против Румуније, а укупно је забележио два наступа за А тим. Иако је био на ширем списку и у конкуренцији у време када је репрезентација углавном била састављана од играча „велике четворке“, у државном тиму се није дуже усталио.
Фудбалску каријеру наставио је у Шпанији, где је од 1988. до 1991. године играо за Селту. Деби у Ла Лиги крунисао је голом, а његове игре су му донеле и продужетке уговора. По повреди колена напушта Селту и прелази у Компостелу, где је одиграо још две сезоне и каријеру завршио као 34-годишњак.
По завршетку играчке каријере остао је у Шпанији, у Сантјагу де Компостели, где је наставио да живи и започиње тренерски пут – најпре у млађим категоријама и у развоју омладинског погона, а потом и у сениорском фудбалу. По повратку у Србију радио је у Новом Саду и Војводини, укључујући рад са млађим селекцијама и првим тимом, којем се у више наврата враћао као шеф стручног штаба.
Као тренер водио је, између осталих, Војводину у више мандата, Нови Сад, Пролетер, Спартак из Суботице и Нови Пазар, а значајан успех остварио је у БиХ као тренер Борца из Бање Луке, са којим је 2010. године освојио Куп Босне и Херцеговине. У каријери је радио и као селектор млађих репрезентативних селекција Србије, а тренерски стаж наставио је и у региону, укључујући и ангажман у Крупи.
Зоран „Џими” Марић остао је упамћен као фудбалер специфичног стила, препознатљиве енергије и карактера, али и као тренер са широким искуством – од Новог Сада и Војводине, преко шпанског фудбала, до трофеја у региону.
