ЗДРАВКО РАЈКОВ
(5. децембар 1927, Чуруг – 30. јул 2006, Мексико Сити)
Здравко Рајков био је фудбалски репрезентативац Југославије, тренер и једна од кључних личности чувене златне генерације Фудбалског клуба Војводина из педесетих година. Заједно са Вујадином Бошковом, Тодором Веселиновићем и Радомиром Крстићем чинио је окосницу тима који је оставио дубок траг у историји југословенског фудбала.
Рођен је у Чуругу, шajкашком месту богатом културном и духовном традицијом. После Другог светског рата дошао је у Нови Сад, где се запослио као радник у Бродоградилишту. Прве фудбалске кораке правио је на полјанама Подбаре, а покушај да заигра у новосадској Славији завршио се одбијањем које је, уместо да га поколеба, у њему пробудило снажну жељу за доказивањем.
Током служења војног рока наступао је за екипу Десете армије, где га је запазио тренер Илија Шпиц, након чега је кратко носио и дрес београдског Партизана. По повратку у цивилни живот играо је за беčeјску екипу Јован Црвени, а 1950. године долази у Војводину, клуб у којем је започео најзначајнији део његове каријере.
За новосадске црвено-беле наступао је од 1950. до 1962. године, углавном на позицији крила. Одликовали су га изузетна брзина, експлозивност и изражен осећај за гол. За Војводину је одиграо укупно 510 утакмица и постигао 297 голова, од чега 220 првенствених мечева уз 94 лигашка поготка. По броју одиграних утакмица налази се на петом месту, а по броју голова на трећем месту вечне листе ФК Војводина.
После одласка из Новог Сада наставио је играчку каријеру у Швајцарској, где је од 1962. до 1966. године наступао за Лозану и Бил. По завршетку играчке каријере вратио се у Војводину као тренер, а касније је са запаженим успехом радио и у иностранству, водећи клубове и репрезентације у Ирану, Алжиру и Шпанији, укључујући и шпанску Кордобу.
За репрезентацију Југославије одиграо је 28 утакмица и постигао 11 голова, што представља изузетан учинак за играча који је наступао на крилним и везним позицијама. Дебитовао је 6. маја 1951. године у Милану против Италије (0:0), а последњи наступ забележио је 19. јуна 1958. године на Светском првенству у Шведској, у утакмици против Западне Немачке у Малмеу.
Остао је упамћен и по низу антологијских партија, међу којима се посебно издваја утакмица против Хајдука у Сплиту 1956. године, као и легендарни меч у Риму за Средњоевропски куп, када је постигао четири гола са велике дистанце и практично сам решио сусрет.
Преминуо је 30. јула 2006. године у Мексико Ситију, где је и сахрањен у кругу породице. Иако често недовољно истицан у широј јавности, Здравко Рајков остаје једна од највећих и помало потцењених легенди југословенског и војвођанског фудбала.
