СИНИША МИХАЈЛОВИЋ – „МИХА“
(Вуковар, 20. фебруар 1969 — Рим, 16. децембар 2022)
Синиша Михајловић био је српски фудбалер и фудбалски тренер, један од најпрепознатљивијих играча са простора бивше Југославије, познат по снажном карактеру, лидерштву и мајсторству у извођењу слободних удараца. Каријеру је започео као офанзивнији играч по левој страни, а након одласка у Италију прерастао је у врхунског дефанзивца, који је до краја играчког пута играо на највишем нивоу европског фудбала.
Поникао је у клубу Борово, одакле 1988. године долази у ФК Војводина. Управо у Новом Саду доживео је велики успон: у сезони 1988/89 био је стандардни првотимац и један од симбола генерације која је са тренером Љупком Петровићем освојила титулу првака Југославије, другу у историји клуба. За Војводину је у периоду 1988–1990 одиграо 73 утакмице и постигао 19 голова.
Из Војводине је прешао у Црвену звезду (1990–1992), где је био део генерације која је освојила Куп европских шампиона 1991. године и касније Интерконтинентални куп. Убрзо након тога каријеру наставља у Италији: играо је за Рому, Сампдорију, Лацио (са којим је освојио Серију А и више трофеја), а потом и за Интер.
Михајловић је остао упамћен као један од најбољих извођача слободних удараца у историји фудбала. Посебно се истиче податак да је у Серији А постигао три гола из слободних удараца на једној утакмици, као и да је међу рекордерима по броју голова из прекида у италијанском првенству.
За репрезентацију Југославије / СРЈ / СЦГ одиграо је 63 утакмице и постигао 10 голова, а учествовао је на Светском првенству 1998 и Европском првенству 2000. године.
По завршетку играчке каријере, изградио је значајан тренерски пут. Био је помоћни тренер у Интеру, затим шеф струке у клубовима Болоња, Катанија, Фјорентина, Сампдорија, Милан, Торино, Спортинг, као и селектор репрезентације Србије. Други мандат у Болоњи обележио је изузетном личном борбом и снагом – током рада у клубу јавно је саопштио да болује од леукемије, али је наставио да води екипу, постајући симбол истрајности и достојанства.
Преминуо је 16. децембра 2022. године у Риму. Постхумно му је додељено високо државно одликовање – Орден Карађорђеве звезде првог реда.
