Други дан дводневног семинара за обнову УЕФА „А“, „Б“, „Б Јут“ и „Ц“ лиценци, који организује Центар за едукацију фудбалских тренера Фудбалског савеза Србије у сарадњи са Фудбалским савезом Војводине, био је посвећен темама развоја младих играча, унапређењу система такмичења, као и савременом планирању тренажног процеса кроз микрoциклус и јасан модел игре.
Програм је настављен предавањима Павла Делибашића и Саше Семередија, који су говорили о системским решењима у раду са млађим категоријама и практичној организацији микрoциклуса, у којем се тактика, физичка припрема и доношење одлука развијају кроз игру, уз активно учешће великог броја тренера и стручну дискусију о кључним питањима савременог тренерског рада.
Предавање Павла Делибашића – систем такмичења и идентификација талената
Павле Делибашић, руководилац инструкторске службе Фудбалског савеза Србије, на почетку предавања укратко је представио свој играчки и тренерски пут, истакавши да инструкторска служба ФСС данас броји 24 члана, чији је задатак праћење и развој младих фудбалера на територији целе Србије. Предавању је присуствовао и селектор кадетске (U17) репрезентације Србије Игор Матић.
Централни део излагања био је посвећен систему такмичења у млађим категоријама. Делибашић је појаснио да се у конкуренцији омладинаца и кадета игра јединствена лига на нивоу Србије, док се код пионира такмичење одвија по регионалном принципу, након чега следи завршни турнир победника региона.
Посебна пажња посвећена је најављеним променама које ступају на снагу од сезоне 2026/27. Омладинска лига Србије тада ће бројати 14 клубова, при чему ће на крају текуће сезоне испасти четири екипе, док ће две изборити пласман кроз регионалне бараже. Истакнуто је да више неће постојати аутоматски улазак победника сваког региона. Сезону касније (2027/28), лига ће бити сужена на 12 клубова, по истом принципу испадања и уласка, а идентичан модел биће примењен и у Кадетској лиги Србије.
Говорећи о разлозима за реформу система, Делибашић је истакао запажања са УЕФА развојних турнира, где је уочено да наша талентована деца тешко прате интензитет утакмица у односу на вршњаке из других земаља, укључујући и репрезентације које не припадају самом врху европског фудбала. Циљ новог система је подизање интензитета и квалитета такмичења, уз јасну поруку да се развој не постиже у утакмицама које се завршавају убедљивим победама.
Када је реч о пионирском узрасту, од сезоне 2026/27 по две екипе из сваког региона избориће пласман на завршни турнир, где ће осам најбољих тимова у Спортском центру ФСС у Старој Пазови одлучивати о титули првака Србије.
У наставку предавања било је речи о изазовима у пракси инструкторске службе. Иако број од 24 инструктора делује велики, истакнуто је да он и даље није довољан да се адекватно испрати сва талентована деца у Србији. Отворена је и дискусија о броју утакмица у лигама са мањим бројем клубова, као и о опасности од преоптерећења играча услед наступања за више узрасних селекција, уз закључак да се мора оставити довољно простора за квалитетан тренажни процес.
Делибашић је нагласио да је улога инструкторске службе да утврди идентитет српског играча и модел игре свих националних селекција, као и да кроз сарадњу са клубовима, тренерима, савезима и научно-истраживачким центрима систематски спроводи идентификацију талената. Посебно су истакнуте селективне утакмице, као и летња и зимска школа фудбала ФСС, које ће убудуће трајати седам дана и окупљати по 60 дечака из две генерације, уз учешће око 30 чланова стручног штаба.
Представљен је и календар развојних турнира за 2026. годину: за 2011. годиште „Пера Јоцић“, за 2012. „Трофеј Београда“, за 2013. „Слободан Сантрач“ и за 2014. годиште „Трофеј Илија Петковић“.
У завршници предавања отворена је тема критеријума за селекцију талената, уз дилему да ли су важније моторичке способности или смисао за игру, као и питање зашто се део талентоване деце губи током одрастања. Истакнута је заједничка одговорност свих актера у систему, као и значај рада лиценцираних и специјализованих тренера у млађим категоријама. Дискусија је обухватила и тему ограничења броја странаца у млађим узрастима, као и разлику између држављанства и права наступа за репрезентацију Србије, како би се спречиле злоупотребе у резултатском притиску.
Предавање Саше Семередија – микрoциклус, модел игре и индивидуализација тренажног процеса
Саша Семереди је у свом излагању говорио о савременом схватању тренажног процеса, који је описао као сложено и „замршено клупко“ у коме не постоји један универзални рецепт за успех. Истакао је да сваки стручни штаб гради сопствени „know-how“, односно јединствен сет правила, принципа и протокола, у складу са моделом игре и профилом играча.
Посебан акценат стављен је на микрoциклус, уз констатацију да класичан и строго дефинисан микрoциклус све ређе постоји у професионалном фудбалу. Семереди је издвојио три основне целине које су увек присутне: опоравак, развојни део са већим интензитетом рада и завршну фазу смањења оптерећења (tapering). Као важан сегмент истакао је и тренинг компензације за играче који нису наступали, нагласивши да тај тренинг мора бити што „фудбалскији“.
Кроз практичне примере представљен је шпански модел микрoциклуса, у коме је утакмица центар целокупног планирања, а техника, тактика и физичка припрема не посматрају се одвојено, већ као јединствен процес. У овом моделу, интензитет се не мери пређеним километрима, већ брзином доношења одлука, величином простора, бројем дуела и захтевима игре. Посебно је наглашено да се кондиција развија кроз лопту и ситуације из утакмице, а не кроз изоловане кондиционе садржаје.
Семереди је навео и примере алтернативних модела, попут Лестера из периода освајања Премијер лиге, као и мађарског Пакша, клуба који дуги низ година наступа искључиво са домаћим играчима и постиже добре резултате, уз јасну филозофију и једну занимљивост да четвртком увек праве гулаш уз обавезно дружење.
Посебну пажњу изазвао је приказ конкретног микрoциклуса ФК Партизан са шефом стручног штаба Срђаном Благојевићем, у припреми првенствене утакмице против Војводине, где је акценат стављен на брзо доношење одлука у игри. Кроз вежбе се градила игра против високог пресинга, што је истовремено утицало на развој и дефанзивних и офанзивних принципа. Истакнуто је и да се развој максималне брзине најквалитетније постиже кроз такмичарске ситуације, попут директних дуела између играча.
У завршном делу приказани су видео-примери специфичних вежби, укључујући и познату вежбу „мађарицу“, која се користи за развој додавања, кретања без лопте, тајминга и координације. Наглашено је да ниједна вежба не сме бити механичка, већ мора имати јасан циљ и директну везу са игром коју екипа жели да развија.
Као кључне поруке предавања издвојени су индивидуализација тренажног процеса, рационално управљање оптерећењем, обавезан недељни дан одмора ради смањења ризика од повреда, као и потреба да играчи који немају минутажу буду у потпуности припремљени за такмичарске захтеве. Истакнуто је да брзинске способности опадају већ након неколико дана без адекватног стимулуса, због чега се оптерећење мора пажљиво и постепено подизати, уз дисциплину и доследност плана, независно од тренутног резултата.
Закључак
Други дан семинара показао је да развој српског фудбала захтева јасан систем такмичења у млађим категоријама, али и савремен приступ планирању тренажног процеса који је у потпуности подређен моделу игре и реалним захтевима утакмице. Кроз излагања Павла Делибашића и Саше Семередија, тренери су добили ширу слику о томе како се идентификују и развијају таленти, али и како се кроз микрoциклус, варирање интензитета и доношење брзих одлука у игри гради функционалан и конкурентан тим.
Отворена дискусија и размена искустава потврдиле су да не постоји универзални модел који се може механички примењивати у свим срединама, већ да је кључ успеха у разумевању сопствених услова, профила играча и јасно дефинисаног начина игре. Семинар је закључен поруком да само систематичан, промишљен и стручно утемељен рад може донети дугорочне резултате, како у развоју младих играча, тако и у такмичарском фудбалу.
