САВА ЧОКАНИЦА
Сава Чоканица је бивши југословенски фудбалски судија, један од најцењенијих и најпрепознатљивијих арбитара свог времена, човек који је оставио дубок траг у фудбалском суђењу некадашње Југославије.
ИГРАЧКИ ПОЧЕЦИ
Фудбалски пут започео је као дечак на теренима Славије са новосадске Подбаре. Касније је играо и за Војводину, а као талентован млад фудбалер био је близу озбиљне интернационалне каријере. Добио је ангажман у Холандији, где га је запазила Спарта, али је тешка повреда колена и лигамената прерано окончала његову играчку каријеру.
Иако му је та повреда затворила врата професионалног фудбала као играча, истовремено је отворила пут ка каријери у којој ће достићи сам врх — фудбалском суђењу.
СУДИЈСКА КАРИЈЕРА
Сава Чоканица је судијску каријеру започео на млађим категоријама, а прву утакмицу коју је водио био је меч између пионира Војводине и репрезентације Осијека. Захваљујући сигурном суђењу, брзо је напредовао кроз судијске рангове и у релативно кратком периоду прешао чак осам категорија, стигавши до савезног, а потом и интернационалног судије.
Био је један од најбољих судија некадашње Југославије. Као главни или помоћни судија учествовао је на укупно осам „вечитих дербија“, што представља изузетан показатељ поверења које је уживао у најосетљивијим и најризичнијим утакмицама домаћег фудбала.
Укупно је судио 15 интернационалних утакмица, као и велики број прволигашких мечева широм Југославије. Посебно се памте његова суђења у завршним годинама заједничке државе, укључујући и утакмицу Ријека – Олимпија, коју је накратко прекинуо, показујући ауторитет и одлучност у изузетно напетим околностима.
СТИЛ И АУТОРИТЕТ
Као некадашњи фудбалер, одлично је познавао све трикове, симулације и психолошке игре које су играчи користили на терену. Био је познат по томе што је умео да наметне ауторитет без ароганције, разговором, ставом и доследношћу.
Често је истицао да му је најважније било да сваком одлуком задовољи правду, без обзира на притиске, атмосферу или значај утакмице. Управо тај приступ донео му је поштовање и код фудбалера, и код навијача, и код колега.
КРАЈ КАРИЈЕРЕ И НАСЛЕЂЕ
Последњу професионалну утакмицу судио је 2000. године, на мечу Црвена звезда – Напредак.
Сава Чоканица остао је упамћен као „строги делилац правде“, али и као човек који је кроз фудбал стекао највеће богатство — пријатељства широм некадашње државе.
Његово име данас се с правом помиње међу доајенима војвођанског и југословенског суђења, као симбол времена у ком су ауторитет, знање и људскост били темељ судијског позива.
