Раде Свилар
(15. фебруар 1941 — Нови Сад, 27. јануар 2021)
Раде Свилар био је један од најзначајнијих српских привредника друге половине 20. и почетка 21. века, дугогодишњи легендарни директор „Апатинске пиваре“, истакнути спортски радник и председник Фудбалског савеза Војводине, човек који је спојио врхунско пословно умеће са дубоком људском и спортском визијом.
Рођен је 15. фебруара 1941. године. Цео радни век, од 1968. до 2008. године, провео је у „Апатинској пивари“, где је каријеру градио од приправника до генералног директора. На чело пиваре дошао је 1993. године, у једном од најтежих периода за српску привреду, када је производња износила око 480.000 хектолитара. Захваљујући систематичном улагању, јасној визији и ослањању на домаће кадрове, под његовим руководством „Апатинска пивара“ је у року од једне деценије прерасла у регионалног лидера са рекордних 3.030.000 хектолитара пива и више од 150.000 хектолитара безалкохолних пића годишње.
Посебно место у његовој каријери заузима процес реприватизације пиваре, током којег је кроз откуп акција, докапитализацију и социјалне програме у Србију ушло око 450 милиона евра инвестиција. Тај процес се и данас сматра једним од најуспешнијих примера приватизације у Србији, а његов утицај осетио се далеко изван саме фабрике – читав Апатин је доживео економски и инфраструктурни препород. И након повлачења са директорске позиције, Свилар је остао у пивари као саветник, да би се потом у потпуности повукао из активног пословног живота.
Поред привреде, Раде Свилар је оставио дубок траг и у српском фудбалу. Обављао је функцију председника Фудбалског савеза Војводине, као и потпредседника Фудбалског савеза Србије. У спортској јавности остао је упамћен као функционер који је фудбал водио истом логиком као и привреду – дугорочно, стабилно и ослоњено на систем.
Посебно место у његовој спортској биографији заузима Фудбалски клуб Младост из Апатина, који је под његовим вођством и подршком доживео највећи успон у историји клуба. Младост је у том периоду стигла до највишег ранга такмичења у српском фудбалу, чиме је Свилар директно уписао своје име у историју војвођанског клупског фудбала. Као знак захвалности, фудбалски центар у Апатину понео је његово име – признање које је сам Свилар истицао као једно од најдражих у животу.
Био је народни посланик и члан више друштвено-политичких тела, али је и сам често наглашавао да политика никада није била његова примарна амбиција. За себе је говорио да је пре свега менаџер и човек из производње, који верује у директан контакт са људима, а не у управљање „из канцеларије и преко мејлова“. Управо тај однос према запосленима и сарадницима учинио га је изузетно поштованом фигуром, не само у Апатину већ широм Србије.
Преминуо је 27. јануара 2021. године у Новом Саду, после краће и тешке болести. Иза себе је оставио супругу Верицу, синове Бојана и Владимира и унучад. У сећању радника, спортских радника и суграђана остао је упамћен као велики директор, али пре свега као велики човек, чије се име и данас изговара са поштовањем.
