Тужна вест за Србију, српски фудбал и Фудбалски савез Војводине, преминуо је Илија Петковић.
Искрени пријатељ савеза који је се увек одазивао на позиве руководства, без обзира на било који здравствени или други моменат, и са нескривеним уважавањем указивао поштовање Фудбалском савезу Војводине.
Илија Петковић је био легендарни играч, репрезентативац, затим тренер и селектор, оставио је неизбрисив траг у југословенском и српском фудбалу. Смрт га је задесила у тренуцима када је био први човек ФС Београда, председник Стручног одбора ФСС, члан Извршног одбора и Одбора за хитна питања ФСС.
Илија Петковић је играчку каријеру почео у книнском лигашу Динари. У 19. години је дошао у Београд где је постао играч ОФК Београда за који је играо у два наврата укупно 16 сезона. У такмичарској1965./66. сезони са ОФК Београдом је освојио Куп Југославије. За ОФК Београд је одиграо 417 утакмица и постигао 68 голова. Због његове брзине и експлозивности звали су га „тајфун са Карабурме“. Петковић је три године играо за француски Троа.
За селекцију Југославије је играо од 1968. до 1974. године. У том периоду репрезентативни дрес је облачио 43 пута и постигао шест голова.
За репрезентацију је дебитовао 24. априла 1968. Године. Југославија је била домаћин Француској у реванш сусрету четвртфинала Купа нације. У првој утакмици, одиграној 18 дана раније у Марсеју, било је 1:1. Илији Петковићу је требало три минута да постигне и први гол. Други пут међу стрелце се уписао у 33. минуту. На крају, Југославија је победила Француску 5:1. Та победа је донела репрезентацији пласман на завршни део Купа нација, који је одржан у јуну те године у Италији. На завршном турниру су у полуфиналу победили Енглеску, а у финалу Петковић није играо због повреде.
Петковић је био и неизоставан члан репрезентације која се пласирала на СП 1974. победивши у историјском бараж мечу репрезентацију Шпаније. Играо је на већини утакмица и постигао је осми гол у победи против Заира од 9:0. На том првенству је и завршио репрезентативну каријеру. Последњу утакмицу је одиграо против Пољске.
Каријеру спортског радника Илија Петковић је почео као спортски директор ОФК Београда. Касније, у периоду од 1990. до 1993. године био је и тренер екипе у којој је провео највећи део своје играчке каријере. У међувремену, био је тренер у штабу омладинске репрезентације Југославије која је 1987. године у Чилеу постала првак света. Предводио је и Медитеранску репрезентацију, као и Војни тим ког су чинили фудбалери на редовном одлсужењу војног рока.
Интернационалну тренерску каријеру Илија Петковић је почео 1993. године у швајцарском Сервету. Тим из Женеве је тренирао две године. У сезони 1993./94. донео је шампионску титулу швајцарском тиму.
Илија Петковић је током 1997./98. године био тренер у штабу репрезентације коју је тада водио Слободан Сантрач, његов дугогодишњи саиграч у ОФК Београду. „Плави“ су се пласирали на СП у Француској, али Петковић није био учесник такмичења у Француској, јер је прихватио позив јапанског прволигаша Ависпе из Фукуоке.
У Јапану је оставио као и свуда добар утисак, што је условило каснијим позивима кинеских прволигаша – Шенхуа и Сечуану. У сезони 1999./2000. тренирао је солунски Арис.
