НОВАК РОГАНОВИЋ
(Сента, 14. јануар 1932 — Нови Сад, 4. фебруар 2008)
Новак Рогановић био је српски фудбалер, дугогодишњи одбрамбени играч ФК Војводина и репрезентативац Југославије, припадник златне генерације југословенског фудбала са Олимпијских игара 1960. године.
ИГРАЧКА КАРИЈЕРА
Фудбалску каријеру започео је у родној Сенти, у истоименом клубу, са којим је почетком педесетих година остварио запажене резултате на војвођанској сцени. Године 1953. прелази у Војводину, у којој ће провести највећи и најзначајнији део каријере.
У дресу новосадског клуба наступао је од 1954. до септембра 1963. године, најчешће на позицијама бека и центархалфа. За Војводину је одиграо 157 првенствених утакмица и постигао седам голова, а укупно 175 званичних мечева.
Рогановић је припадао снажној и незаборавној генерацији Војводине са Вујадином Бошковом, Тодором Веселиновићем, Радомиром Крстићем, Здравком Рајковом, Бранком Ивошем и другим истакнутим играчима тог доба. Истовремено је био и део млађе, прве шампионске генерације клуба, заједно са Илијом Пантелићем, Ивицом Брзићем, Силвестером Такачем, Жарком Николићем и Јожефом Секерешом.
После деценије у Војводини, једну сезону је провео у иностранству, у бечкој Аустрији, где је наступао током такмичарске године 1963/64. Последњу сезону играчке каријере провео је у Холандији, у екипи Енсхедесе Бојса, где је 1965. године завршио активно бављење фудбалом.
РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА
Поред наступа за Б репрезентацију Југославије, за коју је одиграо три утакмице, Новак Рогановић је седам пута наступио и за сениорску репрезентацију.
Дебитовао је 1. јануара 1960. године у утакмици против Марока у Казабланци, у победи Југославије од 5:0. Последњи наступ у националном дресу забележио је 10. септембра 1960. године у Риму, у финалу олимпијског фудбалског турнира против Данске, када је Југославија победом од 3:1 освојила златну медаљу — једино олимпијско злато у историји југословенског фудбала.
НАСЛЕЂЕ
Новак Рогановић остао је упамћен као поуздан, чврст и дисциплинован дефанзивац, фудбалер изузетне тактичке зрелости и један од симбола стабилне и дуготрајне одбране Војводине у послератном периоду. Његова каријера представља спону између великих генерација клуба и један од важних темеља историје новосадског фудбала.
