МИЛОШ ШЕСТИЋ
(Милосавци код Лакташа, 8. август 1956.)
Милош Шестић, надимком Шеле, бивши је југословенски и српски фудбалер, један од најистакнутијих дриблера и креативних нападача југословенског фудбала крајем седамдесетих и током осамдесетих година. Фудбалску каријеру започео је 1972. године у Јединству из Старе Пазове, где је брзо скренуо пажњу изразитим техничким способностима и игром „један на један“. Као омладинац наступао је за селекцију Војводине на првенству република и покрајина, што га је довело у жижу интересовања водећих клубова.
За први тим Црвене звезде дебитовао је 24. априла 1974. године против Олимпије у Љубљани. У црвено-белом дресу провео је деценију и одиграо укупно 441 утакмицу, постигавши 108 голова, освојивши четири титуле првака Југославије (1977, 1980, 1981, 1984) и Куп Југославије 1982. године. Посебно је упамћен по европским наступима у Купу УЕФА, где је у сезони 1978/79 био један од кључних играча на путу до финала, постигавши голове против Вест Бромвича и Херте, као и први гол у финалу против Борусије из Менхенгладбаха. Један од његових најпознатијих момената у домаћем фудбалу био је погодак у вечитом дербију на Дан републике, након неспоразума голмана Партизана Петра Бороте.
Крајем 1984. године прешао је у Олимпијакос, за који је током две сезоне одиграо 50 утакмица и постигао 11 голова, стекавши значајно међународно искуство. У јануару 1987. године вратио се у југословенски фудбал и потписао за Војводину, тада друголигаша. Управо у Новом Саду одиграо је једно од најзначајнијих поглавља своје каријере.
Са Војводином је прошао пут од Друге лиге до шампионске титуле Југославије 1989. године, која представља другу титулу у историји клуба. У сезони 1988/89 био је капитен, најискуснији и један од кључних играча шампионске генерације, симбол технике, мирноће и лидерства. За Војводину је одиграо више од 110 утакмица, постигао преко 30 голова, а навијачима је остао у посебном сећању по мајсторским поготцима, међу којима се издваја гол против Слободе из Тузле, у мечу којим је практично оверена шампионска титула. Сам Шестић је у више наврата истицао да му је управо та сезона у Војводини била најбоља у каријери, и да му је титула освојена у Новом Саду једнако драга, ако не и дража, од оних освојених са Црвеном звездом.
По одласку из Војводине наступао је за Земун и ОФК Београд, након чега је завршио играчку каријеру. За репрезентацију Југославије одиграо је 21 утакмицу и постигао два гола. По завршетку активног играња једно време је радио у стручном штабу Војводине, остајући трајно повезан са клубом у чијем је дресу достигао један од врхунаца своје богате фудбалске каријере.
