МИЛОРАД КОСАНОВИЋ
(Шидски Бановци, 4. јануар 1951 — Нови Сад, 4. јануар 2026)
Милорад Косановић био је југословенски и српски фудбалер, тренер и истакнути спортски радник, једна од најзначајнијих личности војвођанског и српског фудбала у другој половини 20. и почетком 21. века.
Играчку каријеру започео је 1969. године у Борову, одакле је 1971. прешао у шведски Малме. Са Малмеом је освојио титулу првака Шведске 1974. године, као и Куп Шведске 1973. и 1974. године. По повратку у земљу, 1974. године наступао је за Пролетер из Зрењанина, а од 1975. до 1980. године носио је дрес Војводине, за коју је одиграо 120 званичних утакмица. Са новосадским клубом освојио је Средњоевропски куп 1977. године. Играчку каријеру завршио је 1983. године у РФК Нови Сад. За младу репрезентацију Југославије наступао је у периоду од 1970. до 1972. године и забележио 12 утакмица.
По завршетку играчке каријере започео је тренерски и функционерски рад. Од 1985. године био је укључен у рад Војводине као помоћник, а затим и као директор клуба, и један је од твораца шампионске генерације која је освојила титулу првака Југославије 1989. године. Као шеф стручног штаба Војводине радио је од 1991. до 1995. године, у периоду када је клуб био равноправан конкурент Црвеној звезди и Партизану и јесењи првак у сезони 1994/95.
Тренерску каријеру наставио је у иностранству и Србији. Био је селектор репрезентације Малте, а Црвену звезду је водио у два мандата. У сезони 1997/98 са црвено-белима је освојио друго место у првенству, а у Купу УЕФА елиминисао Колхети, Ротор из Волгограда и Мец, пре елиминације од Лиона. Значајан део каријере провео је у Кини, где је са Далијаном остварио историјске успехе, освојивши три узастопне титуле првака Кине (2000, 2001. и 2002), два Суперкупа и ФА куп, као и пласман у финале азијског Купа победника купова и полуфинале азијске Лиге шампиона.
По повратку у Србију радио је у више суперлигашких клубова, међу којима су Нови Пазар, Борац Чачак, Напредак Крушевац, Радник Сурдулица, Раднички Ниш и Младост Лучани, остављајући траг као искусан стручњак познат по јасном ставу и принципијелности.
Посебно значајан допринос дао је едукацији тренера. Од 2002. до 2014. године био је директор Школе за образовање фудбалских тренера Фудбалског савеза Србије, где је поставио темеље савременог система лиценцирања и стручног усавршавања. Кроз његов рад прошле су бројне генерације тренера у Србији.
Преминуо је 4. јануара 2026. године у Новом Саду, на дан свог 75. рођендана. Остао је упамћен као снажна, аутентична и бескомпромисна личност српског фудбала, човек визије, знања и интегритета.
