ЉУПКО ПЕТРОВИЋ
(Велика Брусница, 15. мај 1947)
Љупко Петровић је бивши југословенски фудбалер и један од најтрофејнијих и најцењенијих тренера са простора бивше Југославије. У историји европског фудбала остао је упамћен као тренер који је са Црвеном звездом освојио Куп европских шампиона 1991. године, чиме је заувек уписао своје име међу бесмртне фудбалске стручњаке.
Играчку каријеру започео је у НК Дарда, а највећи траг као фудбалер оставио је у дресу НК Осијек, за који је наступао од 1967. до 1979. године. Током 12 сезона одиграо је више од 300 утакмица и постигао преко 130 голова, чиме је постао једна од највећих клупских легенди. Крај играчке каријере провео је у Сједињеним Америчким Државама, где је играо мали фудбал за Бафало Сталионс, Канзас Сити Кометс и Финикс Инферно, са изузетним голгетерским учинком.
Тренерску каријеру започео је почетком осамдесетих година у млађим категоријама Осијека, након чега је водио први тим истог клуба. Већ у раној фази тренерског рада скренуо је пажњу фудбалске јавности, што му је донело и ангажман у млађим репрезентативним селекцијама Југославије. Са репрезентацијом до 18 година освојио је Светско првенство у Чилеу 1987. године, док је са селекцијом до 21 године стигао до финала Европског првенства.
Посебно место у његовој каријери заузима период проведен у Војводини, где је у сезони 1988/89. предводио новосадски клуб до шампионске титуле Прве лиге Југославије — друге у историји клуба и последње до данас. Та генерација Војводине остаје једна од најзначајнијих у клупској историји, а Петровић је упамћен као тренер који је знао да препозна, развије и уклопи играчки потенцијал у шампионску целину.
Круна тренерске каријере уследила је у Црвеној звезди, где је 1991. године освојио Куп европских шампиона, а потом и Интерконтинентални куп. Тај успех учинио га је јединственом фигуром у фудбалу ових простора — јединим тренером који је један клуб из региона довео до титуле првака Европе. Са Црвеном звездом је освојио и шампионат и Куп Југославије, као и дуплу круну у сезони 1994/95.
Након европског тријумфа, Петровић је изградио изузетно богату међународну каријеру. Водио је клубове широм Европе, Азије и Африке, међу којима су Еспањол, Пењарол, ПАОК, Олимпијакос, ГАК, Ал Ахли (Дубаи), Шангај Шенхуа, Левски Софија, Пекинг Гуоан, Литекс, Локомотива Загреб, Тараз и други. Освајао је националне титуле и купове у Бугарској, Кини и другим земљама, а више пута је проглашаван за тренера године.
Посебно је значајно што је Војводину водио у три различита наврата, чиме је, уз Црвену звезду, постао једини клуб са којим је имао толико повратничких ангажмана, што сведочи о узајамном поштовању и дубокој повезаности са новосадским клубом.
Љупко Петровић је магистар физичке културе и дугогодишњи универзитетски предавач. Ожењен је, отац двоје деце и деда троје унучади. Поред резултата, остао је упамћен као тренер широког образовања, јаког ауторитета и јасне фудбалске визије, човек који је својим радом и резултатима обележио читаву једну епоху југословенског и европског фудбала.
