КОСТА ТОМАШЕВИЋ
(Стари Бановци, 25. јул 1923 — Београд, 13. мај 1976)
Коста Томашевић био је југословенски фудбалски репрезентативац, врхунски стрелац послератне ере, виши спортски тренер и професор физичког васпитања. У историји фудбала остао је упамћен као стрелац првог послератног гола репрезентације Југославије, као и стрелац првог гола у историји Црвене звезде. Сматра се једним од најбољих голгетера које је југословенски фудбал имао, уз изузетан голгетерски учинак и редак спортски шарм боема.
Рођен је у Старим Бановцима, на обали Дунава, месту са којим је остао снажно повезан током читавог живота. Фудбалски пут започео је у предратном БСК-у, где је брзо скренуо пажњу изузетним осећајем за гол. После Другог светског рата постао је један од оснивача и првих играча Црвене звезде, у чијем је дресу од 1945. до 1954. одиграо укупно 340 утакмица и постигао чак 370 голова у свим такмичењима.
Са Црвеном звездом освојио је две титуле првака Југославије (1951. и 1953) и три узастопна Купа Југославије (1948, 1949. и 1950). Био је два пута најбољи стрелац Прве лиге – 1951. године (16 голова) и у сезони 1954/55, када је са 20 голова поделио прво место на листи стрелаца, наступајући већ као члан Спартака из Суботице, у којем је играо од 1954. до 1956. године.
У прволигашком фудбалу забележио је импресиван учинак од 156 утакмица и 104 гола, што га сврстава међу најефикасније нападаче у историји југословенског првенства, са једним од најбољих голгетерских просека икада.
За репрезентацију Југославије наступао је од 1946. до 1950. године и одиграо 10 утакмица, уз 5 постигнутих голова. Историјски тренутак забележио је 9. маја 1946. у Прагу, када је постигао први послератни гол репрезентације, против Чехословачке. Био је учесник Олимпијских игара у Лондону 1948, где је са националним тимом освојио сребрну медаљу, као и Светског првенства 1950. у Бразилу, на којем је постигао голове против Швајцарске и Мексика.
По завршетку играчке каријере, Томашевић је дипломирао на Државном институту за физичку културу у Београду и на Високој спортској школи у Келну, након чега се посветио тренерском и педагошком раду. Радио је као тренер у земљи и иностранству (Иран, Нигерија), а део радног века провео је и као професор физичког васпитања.
Иако никада није одиграо званичну утакмицу за локални ФК Дунав, стадион у Старим Бановцима данас носи његово име – Стадион „Коста Томашевић“, као трајни знак поштовања према једном од највећих фудбалских синова тог места.
Преминуо је прерано, у 53. години живота, али је иза себе оставио наслеђе великог стрелца, истинског фудбалског боема и личности која је златним словима уписана у историју српског и југословенског фудбала.
