ЈОСИП ПИРМАЈЕР
(14. фебруар 1944, Трбовље – 24. јун 2018, Србобран)
Јосип Пирмајер био је југословенски фудбалер и репрезентативац, човек изузетно дуге и успешне каријере, који је играо за РФК Нови Сад, Партизан, Војводину и француски Ним. Остао је упамћен као један од најкоректнијих играча свог времена – током читаве каријере, дуге 17 година, није добио ниједан жути ни црвени картон, што га сврстава у праву реткост у историји фудбала.
Фудбалски пут започео је у РФК Нови Сад, клубу у којем је поникао и у којем је као шеснаестогодишњак почео сениорску каријеру. У прволигашком Новом Саду одиграо је 44 утакмице и постигао седам голова, а већ у другој половини сезоне 1963/64, као двадесетогодишњак, прелази у Партизан и одмах осваја место стандардног првотимца.
У Партизану је провео четири и по године и био међу најважнијим играчима генерације која је освојила титулу првака 1964/65. Посебно место у његовој каријери заузима сезона 1965/66, када је Партизан стигао до финала Купа европских шампиона. Пирмајер је на том путу одиграо свих девет утакмица без замене, провео сваки минут на терену и постигао један гол, остајући уписан у историју клуба као један од кључних људи европског похода. У последњој сезони у Партизану био је и најбољи стрелац екипе у првенству са 10 голова.
Године 1968. прелази у Војводину, где остаје четири сезоне. Одмах у првој сезони одиграо је све првенствене утакмице и био један од носилаца тима, а укупно је за Војводину забележио 81 утакмицу и 15 голова (уз податке да је у широј статистици имао и већи број наступа у свим такмичењима).
Након тога одлази у иностранство и потписује за француски Ним, где је наступао наредне две и по до три сезоне. Са Нимом је имао запажене резултате, укључујући висок пласман у првенству и финале националног купа, а по завршетку француске епизоде враћа се тамо где је све почело – у Нови Сад, у којем је играчку каријеру завршио 1977. године.
За репрезентацију Југославије одиграо је четири утакмице, а прошао је и све млађе селекције националног тима. Његов репрезентативни деби био је 18. марта 1964. године против Бугарске у Софији, док се од националног дреса опростио исте године, у пријатељском мечу против Израела у Тел Авиву.
По завршетку играчке каријере бавио се тренерским послом, радећи у више клубова, а био је и део стручног штаба Војводине у сезони 1988/89, када су Новосађани освојили шампионску титулу.
Преминуо је 24. јуна 2018. године у Србобрану, оставивши иза себе причу која се памти по врхунском фудбалском нивоу, великом европском финалу, али пре свега по јединственом податку: каријера без иједног жутог или црвеног картона.
