ИВИЦА БРЗИЋ
(28. мај 1941, Нови Сад – 1. јун 2014, Нови Сад)
Ивица Брзић био је југословенски фудбалер и тренер, једна од најважнијих личности у историји ФК Војводина – као стандардни првотимац прве шампионске генерације, али и као стручњак који је оставио дубок траг у више земаља, нарочито у Перуу, где се његово име и данас изговара са посебним поштовањем.
Фудбалску каријеру започео је у Новом Саду, најпре у омладинским селекцијама Војводине, а затим у Новом Саду, за који је наступао у периоду када је клуб играо у Првој лиги Југославије. Јесењи део 1964. године провео је у сарајевском Жељезничару, након чега је од 1965. до 1972. играо за Војводину. На позицији везног играча био је изузетно важан део тима који је у сезони 1965/66 освојио прву шампионску титулу у историји клуба, а наступао је и у Купу европских шампиона. За Војводину је одиграо 200 званичних утакмица, чиме је међу најистакнутијим играчима клуба по броју наступа.
Инострану каријеру наставио је у Аустрији, где је играо за ДСВ Леобен (Донавицер/Алпине) и Воест из Линца. Са Воестом је освојио првенство Аустрије 1974. године и поново играо у Купу шампиона, што је представљало један од врхунаца његовог играчког периода. За репрезентацију Југославије забележио је један наступ за „А“ тим – у пријатељском мечу против СССР-а 18. септембра 1966. године у Београду – а био је и део селекције која је на Европском првенству 1968. у Италији освојила друго место, мада на турниру није улазио у игру.
По завршетку играчке каријере посветио се тренерском позиву и радио у некадашњој Југославији, Аустрији, Шпанији, Јужној Америци и посебно у Перуу. Војводину је тренирао у више наврата, а 1988. године учествовао је у стварању тима који је касније освојио другу шампионску титулу Новосађана. У Србији је водио и Рад, док је у Шпанији градио изузетно запажену каријеру, тренирајући Осасуну, Мајорку, Реал Овиједо и Херкулес. Са Осасуном је 1985. године први пут у историји клуба обезбедио пласман у Куп УЕФА.
Највећи траг ван Европе оставио је у Перуу: са Универзитариом је два пута био првак државе, а са Алијанзом из Лиме био је шампион и вицешампион, док је водио и Спорт Бојс. У Боливији је тренирао Блуминг. Тренерску каријеру завршио је на клупи Војводине 2008. године.
Након активног тренерског рада, деловао је и као скаут за Портсмут и Шефилд Венсдеј за подручје Јужне и Централне Америке. Као једно од највећих личних признања из играчких дана истицао је чињеницу да је у већини клубова у којима је наступао носио капитенску траку.
Преминуо је 1. јуна 2014. године у Новом Саду, у 73. години живота, оставивши за собом наслеђе које спаја шампионску Војводину, европску сцену и ретко широку међународну тренерску каријеру.
