Илија Пантелић

Илија Пантелић2026-01-25T23:50:48+01:00

Илија Пантелић

(Козица, 2. август 1942 — Нови Сад, 17. новембар 2014)

Илија Пантелић био је југословенски фудбалски репрезентативац и један од најбољих голмана у историји југословенског фудбала. Највећи траг оставио је у дресу Војводине, са којом је освојио титулу првака државе, а врхунац каријере достигао средином шездесетих година прошлог века.

Остао је упамћен по изузетној сигурности на голу, харизми и јединственом податку да је као голман постигао хет-трик из једанаестераца на једној првенственој утакмици.

Рани живот

Рођен је у селу Козица на Грмечу, током ратне 1942. године. Име је добио по Светом Илији, на чији је дан рођен. Током рата породица је, у збегу са другим Грмечлијама, стигла у Војводину и настанила се у Новим Козарцима код Кикинде.

Већ као тинејџер истакао се као изузетно талентован голман, али и као даровит рукометаш. Ипак, фудбал је одредио његов животни пут.

Играчка каријера

Фудбалску каријеру започео је у Слободи из Нових Козараца, а потом је бранио за БАК из Беле Цркве и Раднички из Сомбора. Године 1961. прешао је у Војводину, клуб коме је остао веран до краја живота.

За новосадске „црвено-беле“ одиграо је 176 првенствених утакмица и постигао шест голова — све из једанаестераца. У сезони 1965/66. био је један од кључних играча генерације која је освојила једину титулу првака Југославије у историји клуба.

Јединствен подвиг остварио је 1963. године у Новом Саду, када је против Трешњевке из Загреба постигао хет-трик из пенала, што је реткост без преседана у светском фудбалу.

Од 1969. до 1977. године играо је у Француској, где је бранио за Олимпик из Марсеја, Бастију и Пари Сен Жермен. Са Олимпиком је освојио првенство и Куп Француске, што представља врхунац његове интернационалне каријере.

Репрезентативна каријера

За младу репрезентацију Југославије наступио је три пута, за „Б“ селекцију два пута, а за А репрезентацију забележио је 18 наступа.

Дебитовао је 25. октобра 1964. године против Мађарске у Будимпешти, а последњу утакмицу одиграо је 10. јуна 1968. године против Италије, у финалу Купа европских нација у Риму.

Стручњаци и савременици сврставали су га уз Владимира Беару и Милутина Шошкића међу најбоље голмане које је Југославија икада имала. Због рефлекса и начина брањења добио је надимак Пантер – Панта.

Тренерски и спортски рад

По завршетку играчке каријере вратио се у Нови Сад и остао трајно везан за Војводину као члан стручног штаба и повремени тренер. Кратко је радио и као тренер Пари Сен Жермена.

Почетком 2014. године у Бањалуци му је додељена Златна плакета Фудбалског савеза Републике Српске, једно од највиших фудбалских признања.

Наслеђе

Име Илије Пантелића носе Омладинска школа ФК Војводина, као и стадион у Новим Козарцима, месту у коме је направио прве кораке ка великој каријери.