ХУГО РУШЕВЉАНИН
(4. jun 1927. – Нови Сад, 8. децембар 1990)
Хуго Рушевљанин био је једна од најзначајнијих и најконтроверзнијих личности у историји југословенског и војвођанског фудбала – визионар, фудбалски маг и човек снажног ауторитета, чији је рад оставио дубок траг у организацији, струци и развоју игре, али је истовремено изазивао и снажне поделе у јавности.
Фудбалски пут Хуга Рушевљанина био је изузетно богат и вишеслојан. Током каријере обављао је бројне кључне функције у клубовима и савезима, а радио је у РФК Нови Сад, ФК Војводина, ФК Партизан, Ријеци и Вардару, остављајући иза себе генерације играча, тренера и спортских радника које је непосредно обликовао.
Посебно место у његовој биографији заузима рад у репрезентативном фудбалу. Био је селектор репрезентације Југославије заједно са Љубом Ловрићем на Светском првенству 1962. године у Чилеу, где је национални тим освојио четврто место, један од највећих успеха у историји југословенског фудбала.
У оквиру фудбалске организације, Рушевљанин је био председник Стручног савета Фудбалског савеза Војводине, затим Фудбалског савеза Србије, као и Фудбалског савеза Југославије, чиме је директно утицао на креирање стратешких и развојних праваца југословенског фудбала у другој половини 20. века. Његове стручне анализе и визије посебно је ценио Миљан Миљанић, који је истицао да је Рушевљанин направио бриљантну анализу југословенске школе фудбала, сматрајући је моделом и обрасцем.
Рушевљанин је био човек снажног личног ауторитета и изражене визије. Још током шездесетих и седамдесетих година упозоравао је на неминовну комерцијализацију фудбала и раст утицаја новца у игри, што му је у том времену доносило бројне критике и отпоре. Управо због таквих ставова често је био оспораван, а његово деловање тумачено као кочница појединих интереса и односа, посебно у сложеним односима између РФК Нови Сад и ФК Војводина.
Иако је на крају каријере, одлуком тадашњих политичких структура, дошао у ФК Војводина, није успео да у потпуности пренесе ауторитет који је имао у другим срединама. Након повлачења из активног фудбалског живота, живео је повучено све до смрти, 8. децембра 1990. године.
Његово име и дело деценијама су били скрајнути, али су временом поново дошли у фокус јавности, између осталог и кроз књигу „Хуго (не)признати фудбалски маг“ аутора Косте Рајевића, којом је осветљена сложена, богата и често погрешно тумачена биографија човека који је био испред свог времена.
Хуго Рушевљанин остао је упамћен као истински визионар, човек идеје, снажне личности и дубоког утицаја на развој фудбалске струке, чије место у историји војвођанског, српског и југословенског фудбала има трајну вредност.
