ФК „Спартак“ (Суботица) 1962.

ФК „Спартак“ (Суботица) 1962.2026-01-29T06:10:50+01:00

Фудбалери суботичког Спартака који су наступили у финалу Купа маршала Тита 1962. године против ОФК Београда (1:4). На фотографији: Патарчић, Јеноваи, Ђукановић, Савковић, Фодор, помоћни тренер Варга, Агоштон, Такач, Шимоковић, Ушумовић, Глончак, Милодановић, Блескањ, Абаджић, Војнић, Хиршман, Јухас, Борбељ, Мартиновић. 

СПАРТАК У ФИНАЛУ КУПА ЈУГОСЛАВИЈЕ 1962 – ЧУВЕНА ГЕНЕРАЦИЈА И ПУТ ДО ЗАВРШНИЦЕ

Фудбалски клуб Спартак из Суботице исписао је једно од најсјајнијих поглавља у својој историји у сезони 1961/62, када је изборио пласман у финале Купа Југославије (Купа маршала Тита). Као клуб који је те сезоне био ван највишег ранга, Спартак је направио подвиг елиминишући редом ривале и стигавши до меча за трофеј, што је генерацију из тог периода учинило легендарном у клупским аналиама.


ПУТ СПАРТАКА ДО ФИНАЛА (1962)

Спартак је до финала стигао кроз пет куп-утакмица:

  1. Прво коло: Спартак – Трешњевка 2:1

  2. Друго коло: Вартекс – Спартак 0:2

  3. Четвртфинале: Спартак – Слобода (Тузла) 1:0

  4. Полуфинале: Спартак – Црвена звезда 4:3 (после продужетака)

  5. Финале: ОФК Београд – Спартак 4:1


ФИНАЛЕ – ОФК БЕОГРАД – СПАРТАК 4:1

  • Датум: 4. јул 1962.

  • Стадион: ЈНА, Београд

  • Гледалаца: 10.000

  • Судија: Винко Капуста (Загреб)

Стрелци:

  • 1:0 Антић (5’)

  • 2:0 Антић (15’)

  • 2:1 Ђукановић (49’)

  • 3:1 Чебинац (56’)

  • 4:1 Самарџић (76’)

Иако је ОФК рано стекао осетну предност, Спартак је у наставку меча успео да се врати голом Милорада Ђукановића, али је београдски тим убрзо поново преузео контролу и потврдио освајање трофеја.


СПАРТАКОВА ПОСТАВА У ФИНАЛУ (1962)

Спартак: Таушан, Блескањ, Ћопић, Јеноваи, Ушумовић, Јожеф Агоштон, Јосип Такач, Ласло Борбељ, Матија Хиршман, Милорад Ђукановић, Бела Милодановић.

Тренер: Лајош Јаковетић.


ЗНАЧАЈ ОВОГ УСПЕХА

Пласман у финале Купа маршала Тита 1962. године остао је као један од највећих домета суботичког клуба у југословенској ери. Управо тај низ победа – укључујући и спектакуларно полуфинале против Црвене звезде – учврстио је статус ове генерације као „чувене“, о којој се и данас говори као о симболу борбености и клупског поноса.