ДУШАН МАРАВИЋ
(Енжу Женисја, Француска, 7. март 1939 — 6. јануар 2025)
Душан Маравић био је истакнути југословенски и српски фудбалер, репрезентативац и један од најугледнијих фудбалских функционера које је југословенски фудбал имао у другој половини 20. века. У спортској јавности остао је упамћен као врсни везни играч, освајач златне олимпијске медаље и човек који је деценијама представљао југословенски и српски фудбал у највишим органима УЕФА и ФИФА.
Рођен је у Француској, где су његови родитељи боравили након Првог светског рата, а после Другог светског рата породица се вратила у Југославију и настанила у Бајмоку, код Суботице. Фудбал је почео да тренира са шест година у локалном Радничком из Бајмока, а већ као тинејџер прелази у Спартак из Суботице, где је започео сениорску каријеру.
Године 1958. постао је члан Црвене звезде и управо у дресу београдских црвено-белих достигао је пуну играчку афирмацију. За Црвену звезду је од 1958. до 1964. године одиграо укупно 232 званичне утакмице и постигао 82 гола, освојивши три титуле првака Југославије (1959, 1960, 1964) и три трофеја Купа Југославије. Играо је на позицији везног играча, а посебно се истицао снажним шутем и извођењем прекида.
У иностранству је наступао углавном у Француској, за клубове Расинг Коломб и Ентенте Фонтенбло, а играчку каријеру завршио је 1973. године у Депортиво Италији из Каракаса.
За репрезентацију Југославије одиграо је седам утакмица и постигао три гола, а сви његови наступи везани су за 1960. годину. Био је члан легендарне олимпијске репрезентације која је на Играма у Риму 1960. године освојила златну медаљу — једино олимпијско злато у историји југословенског фудбала.
По окончању играчке каријере, Душан Маравић је изградио изузетну функционерску каријеру. Дуги низ година био је секретар Комисије за међународне послове Фудбалског савеза Југославије, члан Извршних органа УЕФА и ФИФА, као и један од најцењенијих европских фудбалских делегата. Од 1986. године био је члан Међуклупске комисије УЕФА и делегат на више од 200 међународних утакмица, укључујући и финале Купа шампиона 1988. године у Штутгарту.
Поред фудбала, био је високо образован — дипломирао је на Економском факултету у Београду и говорио више светских језика. У фудбалском свету остао је упамћен као господин, интелектуалац и истински амбасадор спорта.
