ДУШАН МАКСИМОВИЋ
(Нови Сад, 6. јануар 1940 — 27. јун 1998)
Душан Максимовић, познат и по надимцима Дуца и Макса, био је српски, односно југословенски фудбалски судија, један од најпрепознатљивијих арбитара са простора бивше Југославије током 1970-их и почетком 1980-их година. Његова каријера обележена је великим међународним утакмицама, али и догађајима који су често изазивали бурне реакције јавности и навијача.
Међународни значај стекао је као ФИФА судија у периоду од 1973. до 1980. године. У том статусу делио је правду на највишем нивоу клупских и репрезентативних такмичења. Посебно се издваја чињеница да је судио прву финалну утакмицу Купа УЕФА у сезони 1977/78, као и једну утакмицу на Светском првенству 1978. године у Аргентини, чиме је ушао у круг судија који су добили поверење за највећу сцену светског фудбала.
У домаћим оквирима остао је упамћен као арбитар који је био спреман да донесе одлуке без оклевања, што је неретко значило да ће његова улога бити у центру пажње. Један од најпознатијих примера је утакмица Олимпија – Партизан у Љубљани 11. јула 1976. године, коју је продужио до 97. минута, када је постигнут гол за победу, иако се у то време продужетак на тај начин није уобичајено „развлачио“.
Посебно место у причама о његовој каријери има и квалификациони меч Малта – Пољска (7. децембар 1980), одигран на изузетно тешком терену, који је обележен спорним моментима, жестоким протестима домаћих играча и навијача, као и инцидентом са бацањем каменица, након чега је Максимовић прекинуо утакмицу због небезбедних услова. Тај догађај остао је један од најупечатљивијих примера колико је понекад било тешко контролисати утакмице у атмосфери високих тензија.
Памти се и случај из Интертото купа 1977. године, са меча Војводина – Макаби Јафа у Новом Саду, који је Максимовић прекинуо већ после око пола сата игре, након серије опомена и искључења, јер играчи гостујућег тима нису желели да поступе по његовим инструкцијама (укључујући и одбијање да се „живи зид“ постави по правилу). Утакмица је потом административно регистрована службеним резултатом у корист домаћина.
Душан Максимовић је за једне био симбол строгог, самоувереног и „непопустљивог“ суђења, а за друге судија чије су одлуке превише често изазивале контроверзе.
Управо та комбинација великих утакмица и бурних реакција пратила га је током читаве каријере и учинила га једном од најупечатљивијих судијских личности југословенског фудбала тог доба.
