Драгомир Тановић рођен је 28. априла 1965. године у Таванкуту, општина Суботица. Ожењен је и отац двоје деце. Од 2011. године живи у Новом Саду, а претходно је боравио у Суботици.
По образовању је мастер економиста. Од јуна 2025. године обавља функцију генералног секретара Фудбалског савеза Војводине. Пре ангажмана у ФСВ, био је запослен у ФК Војводина из Новог Сада, где је у периоду од пет година обављао дужност директора стадиона „Карађорђе“. Такође, једну годину је био спортски директор ФК Бачка 1901 из Суботице.
Фудбалску каријеру започео је 1974. године у ФК Таванкут, након чега је наступао за ФК Зорка из Суботице, дугогодишњег члана Војвођанске фудбалске лиге, тадашњег трећег ранга такмичења у СФРЈ. Играо је и за ФК Бачка 1901 Суботица, а потом наставио каријеру у Мађарској, у клубу БВШЦ, где је провео четири године. По повратку је наступао за ФК Раднички Бајмок, ФК Чантавир, ФК Обилић Нови Кнежевац, ФК Електровојводина Суботица и ФК Солид Суботица. Активно играње фудбала завршио је 2002. године.
Судијском каријером почео је да се бави 1988. године и веома брзо је напредовао, користећи тадашњу могућност убрзаног напредовања за бивше савезне и републичке играче. Савезни судијски испит положио је 1995. године, у Другу савезну лигу ушао је 1998, а већ 1999. године постао је судија Прве савезне лиге.
Звање ФИФА судије стекао је 2002. године, након семинара у Монаку, где је остварио изузетне резултате, укључујући друго место на тестирању физичке спреме (Куперов тест). У сезони 2005/06. проглашен је за најбољег судију Суперлиге Србије.
Јединствен је у свету по томе што је судио шест узастопних вечитих дербија у било ком националном првенству. Укупно је судио седам утакмица између ФК Црвена звезда и ФК Партизан, као и један меч у својству четвртог судије.
ФИФА судија био је до 2007. године, када је завршио активну судијску каријеру. На међународној сцени судио је укупно 35 утакмица, укључујући Балканијаду у Грчкој, квалификационе турнире у Португалији и Андори, као и мечеве у квалификацијама за Лигу Европе и Лигу шампиона.
По завршетку судијске каријере радио је као посматрач суђења у Суперлиги Србије, предавач и ментор бројним истакнутим судијама, укључујући интернационалце Милорада Мажића, Срђана Јовановића и Новака Николића, као и судије Стефановића, Трифковића и друге.
Током радне каријере обављао је искључиво руководеће функције. Био је директор у компанијама Траншпед Београд, ЗЕ Шпед Суботица, Војводинашпед Нови Сад, Про Тим Београд и Транспортшпед Београд. Такође, дуги низ година био је припадник Министарства унутрашњих послова, где је радио као инспектор на пословима сузбијања привредног криминала.
