ДОБРИВОЈЕ ТРИВИЋ
(26. октобар 1943, Шеварице – 26. фебруар 2013, Нови Сад)
Добривоје Тривић, надимком Чича, био је један од најбољих југословенских везних фудбалера друге половине шездесетих, репрезентативац Југославије и један од кључних играча прве шампионске генерације ФК Војводина из сезоне 1965/66.
Фудбалску каријеру започео је у Подрињу из Мачванске Митровице, потом играо за Срем, одакле је 6. јула 1965. стигао у Војводину. У црвено-белом дресу оставио је дубок траг: у периоду 1965–1971 одиграо је 156 првенствених утакмица и постигао 30 лигашких голова, најчешће као „полутка“ – играч који је у тадашњим формацијама истовремено носио креацију и велики део одбрамбених задатака. Био је препознатљив по снажном ритму, борбености, шуту и способности да у великим утакмицама преузме одговорност.
После Војводине каријеру је наставио у Француској. Играо је за Олимпик Лион, са којим је 1973. освојио Куп Француске, а посебно се памти да је у финалу против Нанта (2:1) постигао први гол и тиме отворио пут ка трофеју. Након Лиона наступао је и за Тулуз, а затим се вратио у Нови Сад и још једну сезону (1974/75) одиграо за Војводину, где је и окончао играчки пут.
У репрезентацији Југославије оставио је упечатљив траг: за „А“ селекцију одиграо је 13 утакмица (без голова), а био је и члан државног тима који је на Европском првенству 1968. у Италији освојио сребрну медаљу. Дебитовао је 18. септембра 1966. против СССР-а у Београду, док је последњи наступ забележио 3. септембра 1969. против Румуније, такође у Београду. Највише се памти његова улога у полуфиналу ЕП 1968. против Енглеске у Фиренци, када је као играч са „специјалним задатком“ успео да у великој мери неутралише Бобија Чарлтона, што је био један од темеља историјске победе Југославије (1:0).
По завршетку каријере остао је везан за фудбал и Војводину, а код навијача је остао упамћен као симбол радне етике, карактера и „фудбалског фајтера“ који није знао за изгубљену лопту. Преминуо је 26. фебруара 2013. године у Новом Саду, после дуге болести.
