ДАНИЛО ПОПИВОДА
(Ловћенац, 1. мај 1947 — Бијела, 9. септембар 2021)
Данило Попивода био је југословенски фудбалер, један од најбољих десних крила свог времена и истакнути репрезентативац Југославије, упамћен по брзини, продорности и изузетном осећају за гол. Фудбалску каријеру започео је 1964. године у омладинској школи Олимпије из Љубљане, где је већ као веома млад показао велики таленат и брзо постао стандардан првотимац.
За први тим Олимпије дебитовао је 1965. године и током десет сезона израстао у једног од најважнијих и најпрепознатљивијих играча клуба. У дресу „змајчека“ одиграо је 226 прволигашких утакмица и постигао 58 голова, оставивши дубок траг у историји словеначког и југословенског фудбала. Играо је готово искључиво на позицији десног крила, где је спајао снажан спринт, технику и прецизне завршнице.
Године 1975. прешао је у Ајнтрахт из Брауншвајга, где је провео најзначајнији део своје интернационалне каријере. У немачкој Бундеслиги одиграо је 126 утакмица и постигао 27 голова, а у том периоду важио је за једног од најбољих крила у лиги. Немачки медији су га својевремено истицали као једног од најбољих играча Бундеслиге, што представља ретко признање за фудбалера са простора Југославије у то време. Са Ајнтрахтом је наступао и у Другој лиги Немачке, где је на три утакмице постигао исто толико голова. Године 1981. вратио се у Олимпију, за коју је одиграо још једну сезону и потом завршио играчку каријеру.
За репрезентацију Југославије одиграо је 20 утакмица и постигао пет голова у периоду од 1972. до 1977. године. Дебитовао је 14. јуна 1972. године на Копа Индепенденсија турниру у Бразилу, у утакмици против Венецуеле (10:0), када је постигао и први гол на мечу. Учествовао је на Светском првенству 1974. године у Западној Немачкој, где је наступао у тандему са Браном Облаком, као и на Европском првенству 1976. године, на ком је у полуфиналу против Западне Немачке у Београду постигао водећи погодак. Опростајну утакмицу у националном дресу одиграо је 30. новембра 1977. године против Шпаније у Београду.
По завршетку играчке каријере остао је везан за фудбал. Био је члан стручног штаба репрезентације Словеније на Светском првенству 2002. године у Јапану и Јужној Кореји, а у утакмици против Парагваја привремено је са клупе предводио тим због суспензије селектора Срећка Катанеца.
Преминуо је 9. септембра 2021. године у 74. години живота, у Бијелој код Херцег Новог. Остао је упамћен као један од најквалитетнијих крила које је југословенски фудбал имао, играч врхунске међународне репутације и истинска легенда војвођанског места Ловћенца, Олимпије из Љубљане и репрезентације Југославије.
