Бранислав Секулић
(Београд, 29. октобар 1906 — Берн, 24. септембар 1968)
Бранислав Секулић, познат под надимком Бане, био је један од најбољих југословенских фудбалера између два светска рата, истакнути репрезентативац, као и веома цењен тренер и педагог у послератном периоду.
Рођен је 29. октобра 1906. године у Београду, у тадашњој Краљевини Србији. Фудбалом је почео да се бави веома рано, наступајући у млађим категоријама београдских клубова Јавор, Душановац, Карађорђе и Соко. Већ 1921. године, са само 15 година, заједно са братом Драгутином заиграо је за први тим Душановца. Обојица су потом наступали и за Карађорђе, где су освојили првенство другог београдског разреда.
Праву играчку афирмацију доживео је у београдској СК Југославији, у којој је играо заједно са будућим великанима југословенског фудбала. У дресу овог клуба одиграо је 156 утакмица и постигао чак 110 голова. Као изузетан техничар и ефикасан стрелац, посебно се истакао у шампионским сезонама 1924. и 1925, када је СК Југославија освојила своје две једине титуле првака државе. Играо је на више позиција у нападу — као центарфор, лева полутка и најчешће као лево крило.
За репрезентацију Краљевине Југославије наступио је укупно 17 пута, постигавши осам голова. Дебитовао је 4. новембра 1925. године у пријатељској утакмици против Италије у Падови, док је последњи меч за национални тим одиграо 13. децембра 1936. године против Француске у Паризу. Био је учесник Светског првенства 1930. године у Уругвају, а једну од најбољих партија у репрезентативној каријери пружио је 26. августа 1934. године против Пољске у Београду, када је постигао три гола у победи од 4:1.
Јула 1926. године напустио је Југославију и постао један од првих југословенских фудбалера који су као професионалци играли у иностранству. У Француској је наступао за Монпеље и Франсе, а остао је упамћен по куп утакмици у којој је у победи Монпељеа од 11:0 постигао чак девет голова. Каријеру је наставио у Швајцарској, играјући за циришки Грасхопер и женевску Уранију.
По повратку у земљу, у сезони 1935/36. поново је обукао дрес СК Југославије, а играчку каријеру завршио је 1937. године у београдском Јединству.
Током Другог светског рата налазио се у заробљеништву, а након рата се у потпуности посветио тренерском и педагошком раду. Као тренер водио је бројне клубове, међу којима су Црвена звезда, Војводина, Спартак из Суботице, Пролетер из Зрењанина и Јединство из Старе Пазове. Од 1957. године радио је и у иностранству — у Швајцарској, Белгији и Аустрији, а у периоду од 1958. до 1960. године био је и селектор репрезентације Швајцарске. Посебно је цењен као фудбалски педагог и стручњак за рад са играчима.
После вишемесечне болести преминуо је 24. септембра 1968. године у Берну. Сахрањен је у месту Белфо (Белфо) код Фрибурга. Бранислав Секулић остао је упамћен као један од најкомплетнијих нападача и једна од кључних личности југословенског фудбала између два рата, али и као тренер који је снажно утицао на развој фудбалске струке.
