Бела Палфи
(Велики Бечкерек, 16. фебруар 1923 — Зрењанин, 9. септембар 1995)
Бела Палфи био је истакнути југословенски фудбалер и репрезентативац, један од најзначајнијих везних играча послератног периода и припадник златне генерације југословенског фудбала. Оставио је дубок траг у клубовима из Суботице и Београда, као и у националном тиму Југославије.
Рођен је 16. фебруара 1923. године у Великом Бечкереку, у тадашњој Краљевини СХС. Фудбалску каријеру започео је у АК Војводина из Бечкерека, где је прошао комплетну омладинску школу. Током Другог светског рата наступао је за екипу ЛЈАК из Новог Сада, а одмах по ослобођењу био је међу групом играча који су учествовали у оснивању ФК Спартак у Суботици.
На првом државном првенству нове Југославије 1945. године наступао је за репрезентацију Војводине, која је стигла до полуфинала такмичења. Као војник, 1946. године прикључио се новооснованом Партизану и ушао у историју клуба као један од играча прве генерације. Са Партизаном је у сезони 1946/47 освојио прву титулу шампиона државе, као и Куп Југославије 1947. године. За црно-беле је одиграо укупно 95 утакмица и постигао 40 голова, што је изузетан учинак за играча средине терена.
После Партизана, кратко се вратио у Спартак, а 2. септембра 1948. године прешао је у Црвену звезду, где је достигао врхунац своје каријере. У црвено-белом дресу одиграо је чак 212 утакмица и постигао 40 голова. Са Црвеном звездом освојио је две титуле првака Југославије (1951. и 1952/53), као и три узастопна трофеја Купа Југославије (1948, 1949. и 1950).
Године 1953. вратио се у Суботицу, где је одиграо још једну прволигашку сезону у дресу Спартака и тиме заокружио изузетно богату играчку каријеру. За Спартак је укупно одиграо око 150 утакмица.
За репрезентацију Југославије наступио је укупно шест пута — три пута за Б селекцију и три пута за најбољи национални тим. Дебитовао је 4. јула 1948. године у Софији против Бугарске, у оквиру Балканског купа, док је последњи наступ имао 24. јуна 1951. године у Београду против Швајцарске. Био је члан репрезентације која је освојила сребрну медаљу на Олимпијским играма у Лондону 1948. године и учесник квалификација за Светско првенство 1950. године.
По завршетку играчке каријере посветио се тренерском раду. Имао је запажену каријеру у земљи и иностранству, радећи у клубовима као што су Пролетер из Зрењанина, Слобода из Тузле, Раднички из Крагујевца и Приштина, коју је 1983. године увео у Прву савезну лигу. Радио је и у иностранству, у Израелу и Грчкој, водећи клубове као што су Арис, Егалео и Панахаики.
Бела Палфи преминуо је 9. септембра 1995. године у Зрењанину. У историји југословенског фудбала остао је упамћен као фудбалски интелектуалац и један од најуспешнијих представника генерације која је поставила темеље модерног фудбала на овим просторима.
