Александар Козлина
(Скрад, 20. децембар 1938 — Нови Сад, 10. април 2013)
Александар Козлина био је истакнути југословенски фудбалер, олимпијски шампион и један од симбола технички префињеног фудбала шездесетих година прошлог века, као и легенда новосадског и југословенског фудбала.
Рођен је 20. децембра 1938. године у Скраду (Горски Котар), у тадашњој Краљевини Југославији. Након Другог светског рата његова породица се преселила у Панонску низију, где је начинио прве фудбалске кораке. Као младић наступао је у омладинским селекцијама Војводине, а затим и за РФК Нови Сад, где је брзо скренуо пажњу на себе изузетном техником и осећајем за игру.
Професионалну каријеру започео је 1958. године у Хајдуку из Сплита, у чијем је дресу стекао репрезентативни статус и оставио дубок траг. За сплитски клуб одиграо је укупно 177 утакмица у свим такмичењима, а био је познат као ненадмашан техничар, виртуоз са лоптом и фудбалер изразите креативности. Играо је у чувеном тандемском односу са Антом Жанетићем, а њих двојица су симболично један другог називали „Реал и Барса“. У сезони 1962/63. и делу наредне сезоне поново је носио дрес „канаринаца“ из Новог Сада, након чега се вратио у Хајдук, где је остао до 1966. године.
Инострани део каријере провео је у Белгији и Савезној Републици Немачкој, наступајући за Лијеж, Викторију Келн, Фортуну Келн и РФК Тилер. Играčku каријеру завршио је 1974. године.
За репрезентацију Југославије наступио је девет пута у периоду од 1960. до 1961. године. Био је члан генерације која је освојила златну медаљу на Олимпијским играма у Риму 1960. године, што представља један од највећих успеха југословенског фудбала. Репрезентативни деби имао је 1. јануара 1960. године против Марока у Казабланки, док је последњи меч за национални тим одиграо крајем 1961. године у Џакарти против Индонезије.
По окончању играчке каријере, Козлина је остао дубоко везан за фудбал. Са највишим оценама дипломирао је на чувеној тренерској школи „Сеп Хербергер“ у Келну, а тренерску каријеру започео је у омладинској школи Новог Сада. Са младим селекцијама „канаринаца“ освојио је Куп Југославије 1978. године.
Велики део свог радног века посветио је поменутом раду са млађим категоријама, пре свега у ФК Војводина, где је дуги низ година био учитељ и васпитач бројних генерација фудбалера. Као тренер јуниорске екипе Војводине 1986. године освојио је прву националну титулу у историји клуба у тој конкуренцији. У једном периоду био је и асистент у стручном штабу првог тима. Пред крај тренерске каријере водио је и екипу Ветерника, где је поставио темеље школе фудбала.
Последње године живота није био активно укључен у рад клубова, али је са пажњом пратио сва дешавања на фудбалским теренима. Био је омиљен међу колегама, спортистима и спортским радницима, познат по ведром духу и искреној љубави према фудбалу.
Александар Козлина преминуо је 10. априла 2013. године у Новом Саду, оставивши за собом богато спортско наслеђе и трајан траг у историји југословенског и војвођанског фудбала.
